‘Češto se osećam kao da šta god da uradim je pogrešno. Upoznala sam se sa dečkom kog poznajem preko interneta, nakon par sati. U mom stanu, ničeg nije bilo. Sem poljubca. Ali opet se osećam loše, jer sam nepoznatu osobu pustila u svoj stan.Ali situacija je bila komplikovana i eto. Bilo je spontano, ja to inače ne radim. Sve je bilo okej ali čini mi se da me je odkačio i to me malo pogađa. Ne kajem se ali se osećam bezveze, potom sam zaradila i kritiku od drugarice što mi je dodatno pogoršalo sutuaciju. Nije imala loše namere ali opet se osećam bezveze jer valjda mi je potrebna podrška u ovakvoj situaciji. Usamljena i samo želim da budem sa nekim. Želim samo malo pažnje i nežnosti. Ali nemam sreće u tome. Ne volim da budem sama. Stanujem sama što me takođe ubiva u pojam.

P.s..Obožavam te, tvoja muzika je lek za moju dušu. Potpisujem se sa Anna  jer bih želala da eto delimično ostanem anonimna, nadam se da je to okej.  <3 Ly’

(Anna, from Belgrade, Serbia)

hej Anna,

hvala ti mnogo na lepim rečima, nadam se da će naredni muzički projekti biti pravi lek za ono što ti treba! Ly2 🙂

nekad se baš i sam iznenadim koliko su ova pisma meni lično bliska i sam osećaj koji očigledno svi delimo. ne znam koliko godina imaš, ali drago mi je da se situacija u tvom stanu odvila na način da ste nekako oboje bili na sredini nekih očekivanja od tog druženja.

u današnje vreme, odnosno vreme kada smo svi prisutni na društvenim mrežama kao na nekom meniju u restoranima, mnogo je teško održati pažnju osobe koja nam se dopada. pre svega to nije do tebe, nego do izbora i mogućnosti koje dečaci imaju – a ako ste mladji potreba za varijacijom je još prisutnija – nekad zbog pritiska i priča društva u kome se on nalazi (koje su obično i izmišljene) a nekad zbog nezrelog razmišljanja.

veoma je plemenito i divno od tebe što bi želela neki dublji bliski kontakt od druge osobe, samo moraš biti strpljiva jer ako se to nešto divno desi onda je to neki srećan kraj, a život je nekako više put pronalaženja do srećnog kraja. u toj potrazi smo često usamljeni jer većna ljudi traži brize euforije koje su plitke. ali zajedno smo u toj potrazi <3

što se drugarice tiče, prolazio sam kroz razne prijatelje i obično nisam ostajao sa ljudima koji su imali mnogo osudjivanja a manje podrške –  svi prolazimo kroz teške životne situacije, a ako te osudjuje zbog ovakve stvari šta će biti kada stvari postanu malo ozbiljnije? uvek mislim da treba komunicirati i probaj da joj ukažeš na taj problem, a ako ne bude funkcionisalo, postoje ljudi koji će te voleti onakvu kakva jesi. u godinama osnovne i srednje škole mislio sam da nikada neću pronaći takve ljude dok se nisam preselio u Beograd i upoznao ljude sa kojima ću sigurno ostati porodica. to ti mnogo želim! pogotovo jer su momci (odnosno ljubav) nekako prolazni a prijatelji su zauvek tu.

mnogo je divno što si evocirala osećaj usamljenosti i hrabra si što si to i priznala. veoma često ljudi predstavljaju neku pozitivnu sliku što se nama usamljenima čini kao nedostižnim, ali svako ima svojih problema, uvek ima nečeg lošeg u nečemu dobrom i nečeg dobrog u nečemu lošem. probaj da ne misliš na tog lika i da nadješ stvari koje te ispunjuju i identifikuju i preko toga možda upoznaš prave prijatelje i prave prilike za ljubav.

nadam se da sam ti bar malo pomogao i napravio da osećaš da imaš prijatelja.

love you angel,

Luke Black xx